'' Bila jednom tri brata koja su putovala pustim, vijugavim putem u suton. Posle nekog vremena braća dođošedo reke koja je bila odaveć duboka da bi je preplivali. Međutim, braća su bila vična magijskim veštinama, stoga prosto mahnuše štapićima i učiniše da se preko ove opasne vode stvori most. Napola su ga prešli kada im put prepreči figura sa kapuljačom. I Smrt im se obrati. Bila je besna što je na prevaru ostala bez tri nove žrtve, pošto bi se putnici obično udavili u reci. Ali Smrt je bila lukava. Pravila se da čestita trojici braće na njihovoj magiji, te reče da je svaki od njih zaslužio nagradu zato što su bili tako mudri da je izbegnu. I tako najstariji brat, koji beše ratoboran čovek, zatraži štapić moćniji od ijednog drugog: štapić koji uvek mora da donese pobedu svom gospodaru, štapić dostojan gospodara koji je pokorio samu smrt! Stoga, Smrt ode do starog zovinog drveta na obali reke i od jedne njegove grane napravi štapić, koji dade najstarijem bratu.
Zatim drugi brat, koji beše ohol čovek, odluči da još više ponizi Smrt, te joj zatraži moć da prizove i druge iz smrti. A Smrt uze kamen s obale reke i dade ga drugom bratu rekavši mu da će kamen imati moć da vrati mrtve.
A onda Smrt upita trećeg, i najmlađeg, brata šta bi on želeo. Najmlađi brat je bio najskromniji ali i najmudriji od njih trojice, i nije imao poverenja u Smrt. Stoga, zatraži nešto što će mu omogućiti da ode sa tog mesta a da ga Smrt ne prati. I Smrt mu, krajnje nevoljno, predade sopstveni nevidljivi ogrtač.
Tada se Smrt skloni u stranu i dozvoli trojici braće da nastave svojim putem, što oni i učiniše, čudeći se pustolovini koju su upravo doživeli i diveći se darovima koje im je Smrt podarila.
Vremenom, braća se razdvojiše i svaki se zaputi svojim putem.
Prvi brat je putovao dalje nekih nedelju dana, i stigavši u jedno zabačeno selo potraži čarobnjaka sa kojim je bio u zavadi. Naravno, sa Starozavnim štapićem kao svojim oružijem nije mogao da izgubi u dvoboju koji je usledio. Ostavivši svog neprijatelja mrtvog na tlu, najstariji brat produži do krčme, gde se glasno hvalisao moćnim štapićem koji je oteo od Smrti lično, i kako ga je on učinio nepobedivim.
Iste te noći, drugi čarobnjak se prišunjao najstarijem bratu dok je ovaj ležao u postelji, naliven vinom. Lopov je uzeo štapić, a usput i prerezao grkljan najstarijem bratu.
I tako je Smrt osvojila prvog brata.
U međuvremenu, drugi brat se zaputio ka svom domu, gde je živeo sam. Tu je izvadio kamen koji je imao moć da prizove mrtve i tri puta ga okrenuo u ruci. Na njegovo iznenaženje i radost, obličje devojke koju je nekada želeo da oženi, pre njene prerane smrti, istog trena se pojavi pred njim.
Ali, ona bejaše
tužna i hladna, kao da ju je od njega odvajao nekakav veo. Iako se vratila u svet smtnih, ona nije zapravo pripadala tu, te je patila. Najzad drugi brat, poludevši od beznadežne čežnje, ubi sebe ne bi li joj se zbilja pridružio.
I tako je Smrt prisvojila i drugog brata.
Ali, iako je mnogo godina tragala za trećim bratom, Smrt nikako nije uspevala da ga pronađe. Tek kada je zašao u duboku starost, najmlađi brat najzad skinu Ogrtač nevidljivosti i dade ga svome sinu. A zatim se pozdravi sa Smrću kao sa starim prijateljem i drage volje pođe s njom, te oni ravnopravni, zajedno napustiše ovaj život.''
Čudne stvari tu se desiše. 
Dolaziš li do drveta da pored mene nosiš
